Glas panonskih stepa

„Uvek mi je bilo nekako čudno kada me neko pita zašto sam se odlučila da se bavim zaštitom prirode. Mislim da svaki čovek treba da ima povezanost sa prirodom i da je to potpuno prirodna stvar. Otkad znam za sebe, postoji ljubav prema prirodi, pre svega prema selu u kojem sam odrasla i u kojem živim. Na kraju, pitam se da li je ikome potreban poseban razlog da voli prirodu?”, pitanjem započinje razgovor Božena Pavela Dišpiter iz Ekološkog pokreta Padina (EKOP), iz istoimenog sela u južnom Banatu.

Iako je pitanje sasvim jednostavno, čini se da odgovor ipak nije. Jer, da je u ljudskoj prirodi da zaista brine o svom okruženju, danas ne bismo imali divlje deponije na svakom koraku, ne bismo bespovratno trošili prirodne resurse, neodgovorno sprovodili industrijalizaciju i kultivisali zemljište, dok bi prirodne lepote bile stvarnost, a ne fotografije koje digitalno obrađujemo da sakrijemo štetu koju smo napravili.

Međutim, upravo u ovom delu Vojvodine lepota još uvek opstaje. Doline kod Padine su mesto na koje su ponosni svi članovi i članice EKOP-a. „Alaš i Višnjičkovo, lokaliteti koji čine budući specijalni rezervat Doline kod Padine, predstavljaju jedno od najugroženijih prirodnih staništa u Srbiji i Evropi. To je deo panonske stepe koja se nekada prostirala širom Panonske nizije”, objašnjava Božena i dodaje da su razvoj savremene poljoprivrede, rast stanovništva i modernizacija doveli do kultivisanja većine stepskog područja zarad što više obradivih površina. Ipak, područje od oko 140 hektara ostalo je netaknuto do danas, zahvaljujući specifičnostima reljefa, ali i  ljudima koji decenijama posvećeno štite ovaj jedinstveni prostor

„Kada smo se moja sestra Blažena i ja priključile Eko pokretu Padina, udruženje je već postojalo sa konkretnim rezultatima. Mi smo želele da prirodi koja nas okružuje damo više od ljubav – konkretan doprinos na lokalnom nivou. Tako smo ovde već više od šest godina…”, kaže Božena.

Na inicijativu Ekološkog pokreta Padina, Pokrajinski zavod za zaštitu prirode Vojvodine predstavio je studiju o značaju stepskog staništa i predložio najviši stepen zaštite – proglašenje specijalnog rezervata prirode – Doline kod Padine. Iako ova vest zvuči ohrabrujuće, izazovi tek slede. „Postoje ozbiljni problemi, u vezi sa upravljanjem područjima tokom čekanja na zvanično proglašenje akta kojim bi Doline kod Padine postale specijalni rezervat prirode. Verovali ili ne, ova procedura traje u proseku 10 godina, jer Zakon o zaštiti prirode ne definiše vremenski rok za zvanično proglašenje zaštićenog područja. Do tada nedostatak ovlašćenih upravitelja čini da nema efikasne kontrole i sankcionisanja onih koji ugrožavaju područje, što može da dovede do delimičnog ili potpunog uništenja prirodnih vrednosti”, objašnjava Božena.

Podrška Trag fondacije kroz program Istraži-Osnaži omogućila im je pokretanje inicijative za izmene Zakona o zaštiti prirode, sa ciljem da se preciziraju rokovi za donošenje zvaničnih akata o zaštiti područja: „Imali smo priliku da, pored zagovaranja kod donosioca odluka, radimo na edukaciji i podizanju svesti građana, posebno dece i mladih. Imam utisak da sada mnogo ljudi širom Srbije zna šta je panonska stepa i zašto je važno sačuvati bogatstvo biljnog i životinjskog sveta, poput stepskog sokola i tekunica.”

Kao najveći uspeh organizacije, Božena ističe besprekornu komunikaciju sa lokalnom zajednicom. „Ljudi su od samog početka videli šta je naš cilj i zašto smo se okupili. Onda su spremni i da podrže ideje i da učestvuju u svim aktivnostima. Čak smo pridobili toliko poverenje zajednice da nam se često obraćaju i za probleme koji nisu u našoj nadležnosti ili nisu u našoj moći da ih rešimo. Tako nas npr. zovu kada ne znaju kako treba upravljati otpadom iz domaćinstva ili kada se sakuplja karton, staklo, kabasti otpad… Čak i tada, u okviru našeg znanja, posavetujemo ljude šta bi trebalo uraditi i upućujemo ih na adrese nadležnih”, objašnjava Božena.

U EKOP-u veruju da će u narednom periodu, ne tako dalekom, postati upravljači budućeg specijalnog rezervata prirode Doline kod Padine i da će nadležne institucije videti isto ono što vide i građani Padine – potrebu da se jedinstvena panonska stepa zaštiti. Uzdaju se i u mlade koji će im se pridružiti i nastaviti njihov posao. „Često smo bili skloni da kažemo da su mlađe generacije nekako nezainteresovane za sve, pa i ekologiju. Bili su nam ispod radara ili ih nismo razumeli. Lično verujem u nove generacije, pogotovo ovu mlađu decu koja još stasavaju. Moja sestra ima običaj da kaže – lakše je stvoriti dobre navike kod mladih generacija, nego ih nametati odraslima koji su uveliko normalizovali štetne navike”, tvrdi Božena i dodaje da je trenutna odgovornost na njima, starijima, da spreče dalje ruiniranje prirodnih vrednosti, ali i da isprave greške koje su već načinjene. Moramo biti svesni da je za to potrebno i mnogo rada, ali i vremena: „To je kao kada zasadiš stablo. Mi možda nećemo sedeti u hladu tog stabla, ali neke naredne generacije hoće.”

Do tada, članovi i članice Eko pokreta Padina pozivaju ljude da posete ovaj netaknuti kutak prirode, da čuju priču o panonskoj stepi, podrže inicijative EKOP-a, ali i uživaju u neverovatnom miru i tišini. Oni sa malo više sreće, moći će da uhvate pogledom i poneku tekunicu ili stepskog sokola kojih danas u celoj Srbiji ima svega nekoliko desetina parova.

SAVETI IZ PRVE RUKE

Ulažite u edukaciju.

Čime god se bavili, svaki dan je prilika da naučite nešto novo, ali i da prenesete znanje drugima, pogotovo deci i mladima.

Pitajte zajednicu.

Do najboljih ideja, a pogotovo rešenja za važne probleme u zajednici doći ćete ako upravo pitate tu zajednicu. Razgovor je pola rešenja.

Sutra je možda kasno!

Za rešavanje gorućih problema u zajednici važno je reagovati na vreme. Zato dobro planirajte aktivnosti i budite dosledni i uporni.