Od razboja do srca

U Tešici, malom mestu pored Aleksinca, žene su decenijama nevidljive heroina svakodnevice. Njihov rad, koji počinje pre zore i završava se kasno uveče, često ostaje neprepoznat i nepriznat u zajednici. „Žene u Tešici mnogo rade, ali nisu za to plaćene, za razliku od muškaraca. Pored toga što brinu o domaćinstvu i svim članovima porodice, bave se i poljoprivredom i gaje stoku rame uz rame sa muškarcima“, kaže Slavica Vukadinović, predsednica udruženja „Super žene“, otvarajući razgovor o borbi za ekonomsku nezavisnost i bolji položaj žena u društvu.

Slavica dodaje da se žene, pored svih obaveza u domaćinstvu i na njivi, rado posvećuju starim zanatima poput pletenja, veza i izrade različitih rukotvorina. Upravo su to možda i jedini trenuci u kojima pronalaze mir i vreme za sebe – trenuci kada ostaju same sa svojim mislima. „Naša ideja je bila da im omogućimo učenje novih ‘starih’ veština, poput tkanja, koje bi ih osnažile i koje bi im pružile šansu da u perspektivi budu bar korak bliže ekonomskoj nezavisnosti. Ali isto tako smo želele da im pružimo i prostor za povezivanje, druženje i podršku koju samo žena ženi može da pruži“, objašnjava Slavica, naglašavajući da im je podrška Trag fondacije kroz program “Aktivne zajednice” omogućila da se desetak žena različitih generacija poveže i pohađa radionice stare tehnike tkanja.

Sve polaznice radionice saglasne su da su, osim novih veština, stekle i obnovile osećaj samopouzdanja i vere da mogu da naprave promene u svojim životima. Možda su njihovi koraci mali, ali su, kako same kažu, sigurni i istrajni.

Za mnoge učesnice, prvi susret sa razbojem bio je istovremeno i izazov i početak lične transformacije. „Prvi put kada sam sela za razboj, nisam znala apsolutno ništa. Ni šta se tu radi, ni kako se tu radi. Međutim, dok sam prolazila kroz celu obuku tkanja, shvatila sam u stvari koliko te niti nisu samo obične niti, nego su možda i niti života. Kroz naše tkanje, utkane su neke naše misli, neka naša osećanja, radost, ljubav, tuga… Sve je to baš u tim nitima“, podelila je svoje iskustvo članica udruženja Slađana Stojković, naglašavajući da je, nakon završenog kursa kupila razboj kako bi svakodnevno mogla da tka, ali i da omogući drugim ženama iz svog okruženja da probaju da se bave ovim zanatom i pronađu svoj mir.

Radionice su za mnoge žene postale prostor za opuštanje, predah od svakodnevice i mesto gde su konačno mogle da misle na sebe. „Sam proces rada je jedna vrsta meditacije. Opuštanje, bukvalno ulazak u jedan potpuno novi svet. Nema nikakvih problema, nema razmišljanja, nema rojenja misli, nema briga, nema ničega. Znači samo taj rad, rad rukama, razmišljanje o tome“, kaže Nataša Jovčić, jedna od “super žena” koja je završila osnovnu obuku tkanja.

Usvajanje novih veština i podrška u grupi uticale su i na ekonomsko samopouzdanje svih učesnica. „Dve žene, ja ih sad već zovem tkalje, su veoma brzo kupile razboje i krenule u neku sopstvenu proizvodnju“, kaže Slađana. Time su radionice prevazišle okvire hobija i postale početak malih porodičnih preduzetničkih priča. „Naše žene su savladale tehniku tkanja, osnažile su se, jer u našem selu mnoge žene ne rade i zavise od muških članova porodice. Tako da će im ovaj projekat dobro doći za budućnost“, ističe polaznica radionica Slobodanka Pavković. Slađana, klimajući glavom, potvrđuje da je potražnja za ručnim radovima sve veća.

Iako tkanje može obezbediti dodatni prihod, najvredniji rezultat ovih okupljanja nisu rukotvorine, već – međusobna povezanost. „Svaka nit, svako tkanje, svaka ona žica povezuje sve nas žene koje smo udružene. To mi je tako dalo snagu, kao da mogu da poletim“, sa širokim osmehom kaže Verica Todorović.

Na kraju, sam proces tkanja u srpskoj tradiciji nije samo puko preplitanje niti da bi se dobio materijal od koga se šije odeća. Platno nastalo na razboju, rukama žena, nosi mnogo veću snagu i simboliku. „Ono je i svojevrsna zaštita za onog kome je namenjena. Zaštitna amajlija. Sve simbole koje vidimo, kako na pirotskom ćilimu, tako i na svim tkanjima nisu samo proste šare. Svaka šara je simbol, a svaki simbol nosi zaštitnu moć“, dodaje Nataša pokazujući nam različite simbole i njihova značenja.

I upravo tako. Svaka tkanica iz Tešice nosi sa sobom priču o snazi, istrajnosti i zajedništvu žena. Nosi posebnu moć – snagu koja inspiriše i koja se iz dana u dan prenosi, raste i ostaje – kao primer da prava promena u zajednici dolazi iznutra, iz ruku i srca običnih, ali hrabrih žena.

SAVETI IZ PRVE RUKE:

Nikada nije kasno. Nikada nije kasno da započnete nešto novo ili da ostvarite svoje snove. Svaki dan donosi novu priliku za lični razvoj i rast.

Negujte tradiciju. U tradiciji su ukorenjene vrednosti, mudrost i snaga koje povezuju generacije. Čuvajući ono što smo nasledili, otvaramo prostor za nova stvaranja i bogatiju budućnost.

Oživite stare zanate.  Ručni rad nije „bapski“ – to je umetnost i ekonomska prilika. U isto vreme, očuvanjem starih zanata čuvamo identitet, autentičnost i posebnost naše zajednice.