LINK kultura

“Oduvek sam verovala u mlade, pogotovo u one sa kojima svakodnevno radim. Čak i kada su ih drugi etiketirali kao nezainteresovane, bez empatije i solidarnosti… Verovala sam u njih jer su dokazali da se istinski brinu za zajednicu i da su upravo oni naša budućnost. Oni nisu apatični – možda su samo iscrpljeni od zidova na koje nailaze u pokušajima da promene stvari u svojoj zajednici.“ Ovim rečima nas Jelena Štulić, jedna od osnivačica Centra za razvoj zajednice LINK iz Sombora, uvodi u priču koja ruši sve predrasude o današnjim mladim ljudima i omladinskom aktivizmu.

Dok starije generacije raspravljaju da li su mladi dovoljno angažovani u zajednici, oni stvaraju drugačiji svet – svet oslobođen predrasuda i tereta prošlosti. Oni dozvoljavaju sebi da upoznaju druge i drugačije pre nego što donesu bilo kakav sud. Kreiraju drugačiju kulturu. “Ovo je generacija koja je rođena u digitalnom svetu. Upoznaju se i povezuju online, informišu se online. Ono što kod njih jeste problem je to što i plaču digitalno, digitalno se zaljubljuju, raduju i onda se teže snalaze u analognom svetu“, ističe Jelena i dodaje da je XXI vek doneo pravila koja postavljaju mladi, dos se naš stari analogni svet teško prilagođava tim promenama.

Zbog toga je LINK kreirao siguran prostor u tom analognom svetu koji je potreban mladima – gde mogu biti ono što jesu, prihvaćeni bez obzira na različitosti ili standarde koje je društvo nametnulo, ali i odakle mogu pokretati promene. “Mladi ne žele da im se stvari nameću, oni žele iskren i otvoren dijalog“, saglasne su sagovornice.

“Mladi su umorni od pitanja zašto su apatični, zašto ne posećuju gradske događaje ili zašto se ne prepoznaju u kulturnim sadržajima koji im se nude. Oni žele da aktivno učestvuju u odlukama koje ih se tiču, uključujući i kreiranje kulturne ponude grada“, naglašava Ružica.

Na osnovu njihovih želja i uz podršku Trag fondacije i programa Istraži-Osnaži, LINK je pokrenuo projekat jednostavnog naziva – Šta fali kulturi?. Cilj je bio da od mladih iz Sombora i okolnih sela saznaju kakve kulturne sadržaje zaista žele, kao i da se mladi direktno uključe u procese kreiranja kulturnih sadržaja.

Rezultati istraživanja jasno su pokazali da kulturna ponuda nije prilagođena mladima, da nije dovoljno raznovrsna, ali ni dostupna svima.

“Mladi su npr. veoma zadovoljni pozorišnom ponudom, ali gotovo nemaju drugih sadržaja koji ih zanimaju. Umesto tradicionalnih književnih večeri, žele interaktivne događaje, multimedijalne izložbe, promocije popularnih knjiga, moderne muzeje poput muzeja iluzija ili voštanih figura. I žele da im informacije o kulturnim dešavanjima budu lako dostupne – putem društvenih mreža poput Instagrama“, objašnjava Jelena i dodaje da im je cilj bio da se prilikom izrade narednog Lokalnog akcionog plana za mlade uvrsti set preporuka koji je kreiran uz visok stepen učešća mladih i koji je zasnovan na njihovim željama i realnim potrebama.

“Nakon višemesečnog rada, mladi su predloge na lokalnoj javnoj raspravi jasno obrazložili i, na naše veliko zadovoljstvo, svi su prihvaćeni“, ističe Ružica.

Mladi u Somboru nisu samo oni koji “idu u kladionice ili slušaju Desingericu“. Naprotiv, pažljivo biraju kako će provesti svoje slobodno vreme, često mesecima štedeći novac za kvalitetne kulturne događaje u većim gradovima. Svesni su da bi gubitkom kulture izgubili i prostor za razvoj kritičkog mišljenja, empatije, solidarnosti i obrazovanja. Zbog svega toga ne žele da dozvole da kultura nestane iz njihovog grada, jer je upravo ona vezivno tkivo svake zajednice.

Iz svoje “druge kuće“, kako često nazivaju prostorije LINK-a, svakodnevno pozivaju druge mlade da im se pridruže u razmeni ideja i zajedničkom stvaranju promena koje će učiniti zajednicu boljim mestom za život.  Istovremeno, pozivaju i starije generacije da ih saslušaju, razumeju i pruže podršku. Ta sinergija različitih energija i ideja, koja pokreće promene, najveća je nagrada za celu zajednicu. A koja je najveća nagrada za Jelenu i Ružicu? “Svaki uspeh ovih mladih ljudi slavimo kao svoj. Nekako osećamo da je LINK važan za njihovo odrastanje. Ali postoje uspesi koji su neprocenjivi i koji se ne mogu porediti ni sa čim drugim. Kad vam mlada osoba, koja je nekada razmišljala o suicidu, kaže – bez vas danas ne bih bila ovde. Do sada smo to čule 12 puta. To nam je dovoljno za ceo život. Ma, to nam je dovoljno za tri života“, saglasne su.

Danas LINK okuplja oko 70 mladih ljudi koji su zainteresovani za ljudskih prava, mirovni aktivizam i suočavanje sa prošlošću, suzbijanje diskriminacije, promovisanje različitosti, ravnopravnost, feminizam… Jelena i Ružica dodaju i da je za sve uspehe LINK-a zaslužna i treća osnivačica organizacije, profesorka u ekonomskoj školi Valerija Forgić, koja ih je uključila u omladinski mirovni aktivizam i omogućila im svojevremeno da učestvuju na mirovnim kampovima sa mladima iz Srbije, Bosne i Hercegovine i Hrvatske. „Ti kampovi su nam zaista promenili živote. Nadamo se da će svaki mlad čovek koji dođe u LINK pronaći nešto zbog čega će sutra reći: ‘Zbog ovoga sam danas bolji čovek!’“, zaključučuju Jelena i Ružica.

SAVETI IZ PRVE RUKE

1.Slušajte mlade.

Iako ponekad deluje da su apatični, od mladih možemo naučiti izuzetno važne stvari – da ne ćutimo i ne trpimo. Beskompromisna borba za ispravne vrednosti u zajednici se uvek isplati.

2. Ne plašite se promena.

Promene su sastavni deo života. One nisu nužno loše. Naprotiv, često donose nov elan i osveženje u radu organizacije.

3. Zauzmite se za sebe/organizaciju.

Budite jasni u formulisanju problema, ali i zahteva koji su u najboljem interesu za zajednicu prema svima u lancu nadležnosti.