Zelene ideje: Dobra ideja je tek početak
Trag fondacija nagradila je tri najperspektivnije zelene ideje u Srbiji. Dobitnici će primiti novčane nagrade u iznosu od 2.000, 3.000 i 5.000 dolara, koje će iskoristiti za dalji razvoj svojih ideja u oblastima zaštite životne sredine, cirkularne ekonomije, ekonomskog osnaživanja žena i unapređenja neformalnog obrazovanja. U prvoj nedelji novembra, oni će svoje ideje predstaviti i na regionalnom takmičenju, gde će se za veći fond nagrada i regionalno priznanje nadmetati sa nagrađenima iz drugih zemalja Zapadnog Balkana.
Dok su učesnici ovogodišnjeg Nacionalnog foruma za zelene ideje čekali da žiri donese odluke, razgovarali smo sa Blankom Šupe, preduzetnicom, savetnicom u oblasti izgradnje startapa i osnivačicom Haos Community Space-a, Vojislavom Vučićevićem, rukovodiocem tima za usluge i proizvode u ICT Hub-u i Aleksandrom Šćepanovićem, preduzetnikom, konsultantom u oblasti preduzetništva i turizma i nekadašnjim dobitnikom nagrade za zelene ideje. Tema panela bila je jednostavna: „Imaš dobru ideju. I šta ćemo sad?“
Iz razgovora smo saznali ponešto o tome šta razlikuje dobru ideju od održivog biznisa, a uspešne biznise od manje uspešnih. Šta je potrebno da se oko dobre ideje izgradi čitava zajednica? Da li i u kojoj meri treba da se prilagođavamo globalnim društvenim i ekonomskim promenama? I kako opstati na tržištu, a ostati veran ideji od koje je sve počelo?
Panelisti su sa publikom podelili i uspešna i manje uspešna iskustva, biznis trikove i savete iz prve ruke: sve ono što bi voleli da je neko podelio sa njima pre nego što su se otisnuli u preduzetničke vode, ili što bi danas uradili drugačije da ponovo grade biznis od nule. Složili su se u tome da je važno dobro istražiti tržište, ideju što pre testirati i ne odugovlačiti pre nego što se ona ponudi tržištu. Dobra ideja, rekli su, nije zapravo dobra ukoliko ne rešava neki stvarni problem u zajednici, jer, u suprotnom, kome služi?
Važno je i da se oko zajedničkih vrednosti okupe klijenti, kupci, korisnici i saradnici, a ako na tom poslovnom putu shvatimo da neke vrednosti ne delimo sa ljudima sa kojima sarađujemo, taj znak ne treba ignorisati. U suprotnom, perspektivna ideja može lako da preraste u neprekidno upravljanje rizicima.
Razgovor o neuspesima i otvorena razmena informacija mogu biti ne samo korisni, već i ključni za dalji razvoj biznisa, a da bismo imali priliku za takve razgovore, potrebno je da budemo deo neke zajednice i da se povezujemo na svakom koraku, jer nikada ne znamo od koga može stići zlata vredan savet ili informacija.
Trendove, poručili su panelisti, ne treba izbegavati, ali ih ne treba ni slepo pratiti. Tehnologija i digitalizacija mogu nam višestruko koristiti ako ih razumemo kao alat za unapređenje poslovanja, ali nikako nisu cilj sami po sebi, možda najvažnije: ponekad je potrebno da se dobra ideja pokaže neuspešnom u praksi. Ne zato da bismo od nje odustali, već da bismo nešto naučili, kako se čulo tokom razgovora, neuspeh nije nužno kraj puta. Nekada je upravo ono što nam je potrebno da bismo sledeći korak napravili pametnije.
Ovogodišnje izdanje Nacionalnog foruma za zelene ideje realizovano je uz podršku Fonda braće Rokfeler i Balkan Green Foundation, kao i velikodušne doprinose kompanija Lidl Srbija, dm-drogerie markt Srbija, Haos Community Space, Coca-Cola HBC, Nestlé Adriatic S i Beofood catering.
Finaliste je procenjivao žiri u sastavu: Aleksandra Mirić, rukovodilac CSR-a u kompaniji Lidl Srbija; Ana Popović, stručnjakinja iz oblasti zaštite životne sredine i profesorka na Akademiji strukovnih studija Politehnika; Tanja Kostić, vođa tima za PR, CSR i korporativne komunikacije u dm-drogerie markt Srbija; Vladimir Jovanović, edukator u oblasti preduzetništva i osnivač SME SUPPORT-a i Uroš Arsenijević, ko-osnivač kompanije Ride&Stride i dobitnik nacionalne i regionalne nagrade Zelene ideje 2025.