Trag fondacija već 16 godina dodeljuje VIRTUS nagradu za filantropiju najboljim dugoročnim partnerstvima profitnog i neprofitnog sektora. Kako bismo saznali više o tome u kojim oblastima i po kojim principima sarađuju poslovni sektor sa jedne, i organizacije civilnog društva sa druge strane, a u cilju rešavanja nekog važnog problema u zajednici, sproveli smo ciljano istraživanje. Na osnovu prikupljenjih podataka i sprovedene analize, pripremili smo publikaciju “Ko sarađuje, taj dobija”, a uz finansijsku podršku Balkanske mreže za razvoj civilnog društva – BCSDN.
Publikacija pruža uvid u karakteristike 13 partnerstava koja su se izdvojila kao najuspešnija prema kvalitetu i trajanju. Pri njenom sastavljanju, kombinovano je nekoliko metoda: desk istraživanje, razgovor sa dugogodišnjim članicama selekcionog žirija VIRTUS nagrade, te anketiranje oba partnera, sve u potrazi za sastojkom koji čini uspešno i dugotrajno partnerstvo ova dva sektora. Pri analizi 115 partnerstava ova dva sektora, nominovanih tokom godina za VIRTUS nagradu u obzir su uzimani kriterijumi koji su bili ključni i za samu dodelu nagrade: stepen uključenosti poslovnog subjekta u partnerstvo, rezultati i efektivnost podrške, kvalitet komunikacije među partnerskim stranama, perspektivnost te saradnje, inovativnost u pristupu rešavanju problema ili potrebe.
Među najuspešnijim izdvojila su se partnerstva koja su ostvarivala predstavništva stranih naspram domaćih kompanija, dok su fondacije u Srbiji češće birane za partnera nego udruženja građana. Među dominantnim oblastima u kojima su saradnje ostvarene, našli su se podsticanje preduzetništva i razvoja karijere, unapređenje kvaliteta života socijalno ugroženih grupa, dok je čak polovina svih partnerstava, bez obzira na oblast saradnje, bila usmerena na decu i mlade. Kao važan faktor koji je uticao na dugotrajnost i kvalitet partnerstva, izdvojilo se i odgovorno ponašanje prema spoljnim saradnicima i životnoj sredini, kao i one saradnje koje nisu dovodile u rizik kredibilitet svog partnera na putu ka kreiranju dobrog društva.
Zaključili smo da su se uspešnim pokazala ona partnerstva koja oslikavaju ravnopravni doprinos međusektorskoj saradnji, negujući demokratičan pristup i otvorenu komunikaciju u zajedničkom radu. Uspešna partnerstva poslovnog i civilnog sektora omogućavaju i svakoj od strana da ostvari saradnju i sa javnim sektorom, težeći sistemskim društvenim promenama. Opstaju zahvaljujući makar i simboličnoj razmeni onda kada nema aktuelnih zajedničkih projekata. Na kraju, ali ne najmanje važno, u uspešnom partnerstvu, i organizacija civilnog društva i privredni subjekt razumeju da su nosioci saradnje zapravo entuzijastični pojedinci i pojedinke, a saradnja je označena kao sveukupno pozitivno iskustvo za oba partnera.